ŠVERCERI SVOJE TEZGE ZAMENILI INTERNETOM: Na crno se najviše prodaju duvan, lekovi, odeća, obuća, igračke

TRŽIŠNI inspektori su u saradnji sa tužilaštvom i predstavnicima MUP, ove godine u Srbiji oduzeli 784.708 komada različitih proizvoda boreći se protiv nelegalne trgovine na internetu.

ŠVERCERI SVOJE TEZGE ZAMENILI INTERNETOM: Na crno se najviše prodaju duvan, lekovi, odeća, obuća, igračke
Foto Arhiva

Najviše se virtuelno švercuju duvanski proizvodi, suplementi, lekovi, medicinska sredstva, kao i falsifikovana roba poput odeće, obuće, kozmetike, alata, kućne hemije i igračaka.

Na ovaj način oštećeni su i potrošači i država za milione dinara neplaćenog poreza svakog meseca. Pandemija je uticala da se u našoj zemlji trgovina preko interneta uveća za više od 300 odsto. To se odrazilo i na skok šverca.

- Ove godine je 266 prijava ispunilo pretpostavke za otpočinjanje inspekcijskog nadzora sa ciljem suzbijanja sive ekonomije na internetu - kažu za "Novosti" u Tržišnoj inspekciji. - U 2021. bilo je 100 takvih prijava, tako da sa povećanjem legalne raste i nelegalna trgovina na internetu.

Nacionalna organizacija potrošača Srbije (NOPS) aktivno radi na evidentiranju virtuelnih švercera. Na svom sajtu redovno ažuriraju spisak trgovaca za koje se sumnja da ne posluju u skladu sa zakonom i da na crno prodaju robu putem fejsbuk i instagram-profila.

Foto: V.M.

- Evidentirali smo oko 400 profila za koje imamo dokaze da nelegalno trguju i to smo dostavili nadležnom Ministarstvu - kaže Marko Dragić, pravni savetnik u NOPS. - Bilo bi dobro da tržišna inspekcija informacije o pokrenutim postupcima ili sankcionisanim trgovcima javno objavi, da navede njihova imena, ili nazive firmi. Oštećeni potrošači na osnovu toga mogu da pokrenu krivične ili prekršajne postupke.

NOPS je crnu listu sačinio proveravajući i profile koje su prijavljivali kupci koji su imali loše iskustvo.

- U najvećem broju slučajeva radi se o prodaji odeće i obuće, kao i parfema i različitih suplemenata - ističe Dragić. - To su profili na društvenim mrežama sa najvećim brojem pratilaca i ako svaki peti kupi neki proizvod, ti trgovci ostvaruju veliku dobit. Dovodi se u pitanje i poreklo proizvoda koje nude.

Prema njegovim rečima, građani se najviše žale jer nisu dobili odgovarajući kvalitet, što u stvarnosti proizvod nije kao na slici, zato što robu ne mogu da vrate...

- Oni koji pazare od trgovaca koji rade na crno, to čine na sopstveni rizik, jer u tim situacijama odredbe Zakona o zaštiti potrošača ne mogu da se primene - kaže Dragić. - Zato je ostvarivanje njihovih prava znatno otežano.

Iz NOPS ukazuju da je borba sa trgovcima koji rade na crno veliki izazov, jer za pet minuta neko može da napravi profil na društvenim mrežama i oglasi prodaju robe.

U Sektoru tržišne inspekcije, govoreći o načinima na koji otkrivaju virtuelni šverc, navode da im se osim građana obraća i privreda. Najčešće nosioci prava intelektualne svojine kada dobiju saznanje da preko društvenih mreža ili portala neka osoba nudi krivotvorenu robu.

Kako ukazuju, ukoliko roba kojom se trguje nije u delokrugu njihovog delovanja, oni obaveštavaju druge nadležne organe, na primer Ministarstvo zdravlja za lekove i suplemente.

OBAVEZNI KONTAKT-PODACI

PRODAVCI koji trguju putem interneta, prema Zakonu o elektronskoj trgovini, obavezni su da na vidnom i dostupnom mestu naznače poslovno ime, adresu sedišta, kontakt-podatke, matični i PIB broj, kao i detaljne podatke o ceni proizvoda, koji uključuju i troškove dostave.

 

SARADNJA SA POLICIJOM

MEĐU najvećim izazovima sa kojima se suočavaju inspektori u nastojanju da otkriju virtuelni šverc je identifikacija osobe.

- Takva situacija je prvenstveno zbog oskudnih podataka koji omogućavaju da se identifikuje osoba koja se nelegalno bavi trgovinom - objašnjavaju u Tržišnoj inspekciji. - Međutim, ovaj problem se prevazilazi saradnjom sa radnicima MUP i Tužilaštva.

Novine Info/Mediji