TEŠKI SKANDAL U CRNOJ GORI: Kopači tunela na slobodi

VEĆE Vrhovnog suda Crne Gore odbilo je predlog Osnovnog državnog tužilaštva u Podgorici za produženje pritvora Katarini Baćović, Ivici Piperoviću, Marijanu Vuljaju i Nikoli Milačiću zbog slučaja ''Tunel'.

TEŠKI SKANDAL U CRNOJ GORI: Kopači tunela na slobodi
Foto: Vlada Crne Gore

“Veće Vrhovnog suda u sastavu sudije Zorana Šćepanovića kao predsednika veća i sutkinja Vesne Vučković i Milenke Seke Žužić kao članica veća odbilo je predlog za produženje pritvora protiv okrivljenih Baćović, Piperoviča i Milačića zbog osnovane sumnje da su izvršili krivično delo kriminalno udruživanje u sticaju sa krivičnim delima teška krađa i sprečavanje dokazivanja putem pomaganja. Protiv okrivljenih Baćović i Milačić i zbog osnovane sumnje da su izvršili krivično delo falsifikovanje isprave, i protiv okrivljenog Vuljaja zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela”, navodi Vrhovni sud.

Prema tvrdnjama istražitelja, tunel su kopali državljani Srbije Veljko Marković (32), Milan Marković (53), Dejan Jovanović (30) i Vladimir Erić (32).

Akcijom švedske policije, Erić je ubrzo uhapšen.

Uprava policije je za njima raspisala međunarodnu Interpolovu poternicu 7. oktobra prošle godine.

Podsetimo, Katarina Baćović je priznala ulogu u aferi "Tunel".

Kako se navodi u obrazloženju veća Vrhovnog suda, prema Zakonu o krivičnom postupku, pritvor koji je trajao tri meseca, sud može produžiti za još tri meseca za krivična dela za koja je propisana kazna zatvora preko pet godina iz važnih razloga i to na obrazloženi predlog državnog tužioca.

"Ova odredba podrazumeva da je na teret dokazivanja potrebe za daljim trajanjem pritvora na državnom tužiocu i da njegov predlog u tom smislu mora da sadrži činjenice i okolnosti koje opravdavaju postojanje osnovane sumnje o izvršenom krivičnom delu i pritvorskih razloga zbog kojih se pritvor može odrediti odnosno produžiti", navodi se u obrazloženju.

Po nalaženju Vrhovnog suda Crne Gore u predlogu za produženje pritvora se ne navodi za koje krivično delo se u konkretnom traži produženje pritvora protiv okrivljenih niti se navodi za koji vremenski period se traži produženje pritvora, kao ni činjenice koje idu u prilog produženja pritvora.

Kako piše u obrazloženju odluke, u Zakonu o krivičnom postupku je eksplicitno propisano da ako se postupak vodi za krivično delo za koje je propisana kazna zatvora preko et godina, veće Vrhovnog suda može, na obrazloženi predlog tužioca, iz važnih razloga, produžiti pritvor najduže tri meseca.

"To znači da samo u postupku za teža krivična dela, tj. krivična dela za koja se može izreći kazna zatvora preko pet godina ili teža kazna, postoji mogućnost da pritvor u istrazi traje duže od tri meseca, jer tada veće Vrhovnog suda može produžiti trajanje pritvora za još tri meseca, ako su kumulativno ispunjena dva uslova i to formalni uslov- da je to predložio ovlašćeni tužilac i materijalni uslov – da za takvo produženje postoje važni razlozi. Iako je postojanje važnih razloga faktičko pitanje za produženje pritvora, važnost određenih razloga treba da se ceni u vezi sa razlozima iz kojih je pritvor određen, i razlozi za produženje pritvora se ne mogu svesti samo na konstataciju da još uvek postoje razlozi zbog kojih je prethodno pritvor i bio određen, već moraju imati svoj poseban kvalitet", piše u obrazloženju.

Isto tako, Zakonikom o krivičnom postupku je propisano da se pritvor može odrediti kad postoji osnovana sumnja da je određeno lice učinilo krivično delo i ako postoji neki od pritvorskih razloga.

"Imajući u vidu da se okrivljenima K.B., I.P. i N.M. stavlja na teret da postoji osnovana sumnja da su izvršili krivično đelo kriminalno udruživanje za koje je propisana kazna zatvora do dve godine, sprečavanje dokazivanja putem pomaganja za koje je propisana novčana kazna ili kazna zatvora do jedne godine, okrivljenima K.B. i N.M. da postoji osnovana sumnja da su izvršili i krivično delo falsifikovanje isprave za koje je propisana kazna zatvora u trajanju od tri meseca do pet godina, a okrivljenom M.V. da postoji osnovana sumnja da je izvršio krivično delo pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora u trajanju od tri meseca do pet godina, te ovim optuženim za navedena krivična dela ne postoji zakonska mogućnost da se traži produženje pritvora", piše u obrazloženju.

Mogućnost da se traži produženje pritvora postojala bi samo zbog postojanja osnovane sumnje u pravcu izvršenja krivičnog dela teška krađa za koje krivično delo je zaprećena kazna zatvora u trajanju od jedne do osam godina i to u odnosu na optužene K.B., I.P. i N.M., za koje se osnovano sumnja da su izvršili navedeno krivično delo.

"U konkretnom predmetu za okrivljenog M.V. imajući u vidu visinu zakonom zaprećene kazne za krivično delo za koje je ovaj okrivljeni osnovano sumnjiv, ne postoji zakonska mogućnost da mu se predlaže produženje pritvora", navodi se.

Dakle, uz postojanje osnovane sumnje mora se proceniti i to da li za pritvor postoje relevantni i dovoljni razlozi koji proizilaze iz pribavljenih činjenica i informacija.

Zbog toga u predlogu za određivanje pritvora moraju biti navedene činjenice koje idu u prilog pritvaranju ili produženju pritvora, a ne samo navedene odredbe zakonika koje daju mogućnost za određivanje ili produženje pritvora. Prema tome, predlog za produženje pritvora mora da sadrži obrazloženje osnovanosti tvrdnje zbog čega pritvor treba produžiti.

Isto tako, osim toga što nije naveo za koji vremenski period se traži produženje pritvora državni tužilac u predlogu nije dao dovoljne i opravdane razloge koji bi ukazivali da u odnosu na okrivljene K. B. I. P. N. M. stoji pritvorski osnov, već je nasuprot u predlogu samo naveo da u odnosu na ove optužene i dalje postoje razlozi zbog kojih im je određen pritvor.

Dakle, predlog za produženje pritvora u konkretnom slučaju se ne zasniva na individualizaciji osnovanosti pritvora, jer uopšte ne sadrži relevantne i dovoljne činjenice koje opravdavaju postojanje pritvorskih razloga, a što mora da sadrži, imajući u vidu da se u odlukama o produženju pritvora ne mogu samo ponavljati stalno isti razlozi i ne mogu se koristiti apstraktne formulacije u predlozima za produženje pritvora, pa ni u odlukama kojima se takvi predlozi prihvataju.