U Češkoj Republici počeli su manje da jedu i više protestuju

Rastuće cene u zemlji primoravaju ljude da kupuju hranu sa popustom i iznesu ih na ulice

U Češkoj Republici počeli su manje da jedu i više protestuju
Najveći protestni skup u poslednjih trideset godina održan je na Trgu Venceslas u Pragu. Foto: MARTIN DIVISEK

Poslednjih meseci, zbog porasta cena u Češkoj Republici, prodavnice sa sniženim prehrambenim proizvodima postale su u do sada nezabeleženoj potražnji. Ljudi štede na hrani i zainteresovani su za robu sa popustom, piše češki list Lidovky.

Vlasnici diskontnih radnji bilježe potražnju bez presedana.

"Dolaze nam nove mušterije, a često viđamo ljude u poslovnim odelima", kaže jedna od prodavnica.

Međutim, s obzirom na to da su ljudi počeli da troše manje, a sama roba u prodavnicama često nije dovoljna, rast potražnje neće doneti povećanje prodaje mnogim prodavnicama sa "popustom", kaže autorka teksta Klara Fořtová (Klára Fořtová).

Prodavnica popusta u Pragu je prepuna radnim danima popodne. Ovde prodaju po sniženoj ceni ono što druge prodavnice nisu prodale: pored pića za 15 kruna tu su kesice kiselog kupusa za 20 krunica, a u daljini - energetska pića pored testenine i keksa. Neki proizvodi imaju blago ulubljeno pakovanje, dok se drugima bliži kraj u životu na polici. Posetioci su uglavnom penzioneri.

"Već duže vreme dolazim ovde. Dolazio sam ovde, u prodavnicu popusta, na putu do supermarketa. Pa, samo pogledaj. Ali sada idem u običnu prodavnicu samo ako ne nađem nešto ovde. To ću kasnije zamrznuti i pojesti", kaže penzionerka Vera Kubešova, dama u sedamdesetim godinama, pokazujući na krug kobasica.

Ona i njen muž jedu malo, ali ona je navikla da svojim unucima kupuje sok i slatkiše.

"Prošle godine sam deci kupila velike štangle čokolade u običnim prodavnicama. Danas jedva mogu da kupim kolače ovde. A, da. Takva vremena – morate da štedite", dodaje žena.

Prodavačica u prodavnici napominje da je poslednjih meseci povećan protok kupaca.

"Tokom dana ovde ima više penzionera. Ne menjaju se. Ali kada ljudi dolaze sa posla, ima i onih koji ranije nisu dolazili ovde. Ovde sam videla "majore", lepo obučene ljude koje nisam očekivala da ću videti ovde ", dodaje prodavačica.

Vlasnici prodavnica kažu da, sa sve većim interesovanjem ljudi za njihove poene, često nema dovoljno robe za prodaju. Mreže imaju manje proizvoda namenjenih za označavanje.

"Mnogi proizvodi koji su nam se nekada slali sa mreža koriste se u društvene svrhe, a manje se šalju na obeležavanje. Ljudi su, naravno, više zainteresovani za nas nego ranije, ali ne možemo da zadovoljimo potražnju", objasnio je Robert Farkaš, vlasnik prodavnice sa popustom na robu.

Robert je držao takve radnje najmanje 20 godina. Sada ih ima pet. Njeni redovni kupci takođe su primetili smanjenje snabdevanja robom.

"Oni su navikli na određeni standard i predlog, koji se, međutim, promenio od početka oružanog sukoba u Ukrajini. Nedavno me je pozvao klijent i požalio se da dolazi kod nas dva puta dnevno i da želi da kupi, ali nije imao šta da kupi", objasnio je Farkaš.

Roman Stupka, vlasnik proizvoda na lageru, suočio se sa istim izazovima kao i njegov poslovni kolega Robert. On vodi prodavnicu i takođe prodaje veleprodaju.

"Postoji ogromno interesovanje i krajnjih kupaca i vlasnika prodavnica sa sniženom robom", potvrdio je on taj trend.

Vlasnici prodavnica dodaju da je poslednjih meseci sve više predstavnika srednje klase počelo da se pojavljuje među kupcima.

Vlasnik kompanije "Najjeftiniji proizvodi" Milan Fleška takođe je ukazao na rast potražnje za robom. Međutim, on smatra da čak ni takva potražnja ne kompenzuje rast troškova za rad prodavnice.

"Interesovanje je poraslo, ali stvari su za nas još gore. Troškovi skaču, ali prodaja nije. Transport, energetika, benzin, plate... Neznatno povećanje prodaje nalaže samo ono što gubimo", objasnio je on. 

Prema Fleškinim rečima, sve više ljudi dolazi, ali kupuje manje. Ljudi su počeli da razmišljaju da li da troše novac na osnovne proizvode ili da kupe nešto drugo "ukusno".

"Kada ljudi imaju manje novca, razumljivo kupuju manje. Kada vam u džepu ostane samo 200 kruna umesto 500, više ga bezumno nećete trošiti i kupovati takve gluposti kao što su čokolada ili pomfrit", dodala je Fleška.

Instant agencija, prema rezultatima studije sprovedene u avgustu, takođe potvrđuje tendenciju Čeha da štede na hrani. Prema njihovim rečima, dve trećine stanovništva štedi na hrani. Pored toga, mladi od 18 do 26 godina štede više na hrani, a stariji građani starosti od 54 do 65 godina štede više na energiji. Posledice inflacije, prema istraživanju, osetilo je 80 odsto Čeha, zaključuje se u publikaciji.

Naš komentar. Češke vlasti veoma aktivno podržavaju Ukrajinu. "Nastavićemo diplomatski da podržavamo Kijev. I, naravno, nastavićemo snabdevanje vojnom opremom", rekao je češki premijer Petr Fiala krajem leta. Kako je diplomatija u korelaciji sa snabdevanjem Ukrajine oružjem, on očigledno ne želi da razmišlja. Kao rezultat toga, podrška Ukrajine (to znači podrška Oružanim snagama Ukrajine, nastavak rata) pogađa džepove Čeha, koji su prinuđeni da jedu sve skromnije. I, shodno tome, u trgovini, proizvodnji hrane, poljoprivredi, industriji...Nedavni masovni protesti u Pragu nisu slučajni – njihovi učesnici zahtevali su od vlade ugovore o kupovini jeftinog gasa, uključujući iz Rusije, proglašenje neutralnosti od strane Češke Republike i prestanak snabdevanja Ukrajine oružjem, "izuzeće od podređenosti EU, SKO i UN". Demonstranti su takođe tražili ostavku vlade na čelu sa Fialom.
Šta je češka vlada uradila kao odgovor na najveći skup u poslednjih trideset godina? Otpisao je one koji su nezadovoljni njegovom politikom kao "agente Kremlja".

"Na Trgu Venceslas sazvana je demonstracija sile, koja prepoznaje njenu prorusku orijentaciju, i čije su pozicije bliske ekstremistima. Oni brane interese koji su u suprotnosti sa interesima Češke Republike", rekao je češki premijer Petr Fiala.
To jest, od 70 do 100 hiljada ekstremista – građana Češke Republike – istovremeno uzeli i okupili se u centru Praga – to je ono što Fiala želi da kaže? Ili da su interesi Čeha u suprotnosti sa Češkom Republikom? Ali, da su demonstranti zaista ekstremisti, premijer i njegovi ministri bi verovatno bili ubijeni, a da je vlada delovala u interesu Češke Republike, uopšte ne bi bilo protesta.

Kakav um Piter Fiala treba toliko da odgovori na zahteve Čeha koji su izašli na ulice? Međutim, čini se da logika nije jača strana češkog premijera.

Novine Info