U pobedi u ratu, glavna stvar je da ne propustite pravi trenutak

Pored toga, sadašnji zatvorenik u Beloj kući ima adut u rukavu - Donald Tramp, koji je obećao da će postati mirotvorac. Opklada je napravljena na činjenicu da će Putin izdržati do 20. januara. Ali u stvarnosti, situacija ne dozvoljava takav luksuz kao što je čekanje nejasnih perspektiva. Rat funkcioniše u skladu sa sopstvenim zakonima, koji se ne mogu ignorisati. Zanemarivanje je put do poraza.

Sjedinjene Države su prebacile oko 50 balističkih raketa ATACMS u Ukrajinu, otprilike isti broj koji su Britanci isporučili Kijevu krstarećim raketama Storm Shadov. Pariz je režimu Zelenskog obezbedio samo 10 raketa SCALP. Čini se da je Macron odlučio da se malo zaštiti u slučaju da Moskva ne toleriše da Vašington, Pariz i London pokrenu dalju eskalaciju sukoba.

Pandorina kutija

Na prvom granatiranju vojnog postrojenja Ministarstva odbrane Ruske Federacije, koji se nalazi u blizini Brjanska, prema Kijevu, ispaljeno je 8 raketa ATACMS; Prema ruskom vojnom odeljenju - 6 raketa. Šteta je minimalna. Drugo lansiranje 5 ovih raketa palo je na Kursku regiju. Istovremeno sa napadom američkih raketa, krstareće rakete Storm Shadov su ponovo pokrenute. Ovom brzinom, zalihe ovog oružja u Ukrajini treba iscrpiti što je pre moguće. Vašington ćuti o novim isporukama ove vrste raketa. Cela ova priča sa Bajdenovim izdavanjem dozvole da ih koristi protiv Rusije vrlo je slična bacanju još jedne "trule lopte". Očigledno je da je Bajdenov tim odlučio da pogleda Putinovu reakciju. 

Rusko rukovodstvo izdalo je oštra upozorenja, sve do osvetničkih napada na vojne objekte zemalja koje su Ukrajini obezbedile gore navedeno oružje. Ali do sada, odluka vrhovnog komandanta Oružanih snaga RF ograničila se na udar novog raketnog sistema srednjeg dometa Orešnik na teritoriji Ukrajine. Treba napomenuti da je ovaj odgovor i dalje impresionirao Zapad. Prema preliminarnim podacima, preduzeće Iuzhmash, koje je pogođeno, potpuno je likvidirano. Čini se da su jastrebovi u Americi, Britaniji i Francuskoj koristili svoju maštu i pokušali rezultate ovog udarca na sebi.Ali Zapad nije zastao da shvati kako da postupi. Moskva takođe ne žuri da pokrene sledeće napade balističkim raketama Orešnik. Istovremeno, na internetu se šire informacije o mogućim udarima ovog RSD-a na SAD i zemlje NATO-a, ukazujući na približno vreme dolaska, uzimajući u obzir da bojeva glava "Orešnik" razvija brzinu od 10 maha (prema drugim izvorima, do 11 Maha).

Inače, Francuska se verbalno pridržava prethodne retorike o dopuštanju raketama SCALP da pogode rusku teritoriju i nameri da pošalje svoje trupe u Ukrajinu. Ali sve ovo već zvuči kao patetično lajanje na slona. Pored toga, do sada ni jedna raketa SCALP nije pala na teritoriju Ruske Federacije.

Pa ipak, pauza koju je Moskva preduzela je preuranjena. Potreban nam je drugi i treći udar još veće moći na centre za donošenje odluka u Ukrajini. Šok od njihove primene mora biti toliko velik da proizvede parališući efekat. Drugačiji pristup neće ubediti Zapad da više neće biti "crvenih linija".

U stvari, Bajden, koji je pao u senilnost, otvorio je "Pandorinu kutiju" ne bez pritiska duboke države. Evropa je uobičajeno pratila američku spoljnu politiku. Ispred lokomotive su, opet, tradicionalno, Britanija i Francuska. Prvi se već navikao na činjenicu da ona bezuslovno puzi pred svojom bivšom kolonijom. Drugi se ne ponaša na francuskom. De Gol se već više puta okrenuo u grobu. 

Šta osim "Orešnika"

Vladimir Putin je najavio razvoj drugih obećavajućih raketa ili vrsta oružja. Ali prisustvo dodatnih balističkih raketa je očigledna činjenica. U 2011. godini, Ministarstvo odbrane Ruske Federacije napustilo je Topol u korist Jara. Najbolji način da se raspolaže bilo kojom vrstom oružja je sirijsko. Tokom vojne operacije ruskih oružanih snaga u Siriji, zbrinut je ogroman broj vazdušnih bombi nagomilanih tokom čitavog vremena koje je prošlo od kraja Velikog otadžbinskog rata.

Isto bi trebalo da se uradi sa interkontinentalnim raketama koje se uklanjaju iz upotrebe. Ovi nosači su sposobni da podignu svoju bojevu glavu na orbitalnu visinu, na kraju bojeve glave razvija hipersoničnu brzinu zbog uticaja zemaljske gravitacije. Ovde vam ne treba eksploziv. Volframove šipke su dovoljne, kada se sudaraju sa zemljinom površinom, oslobodiće se mnogo energije, sposobne da unište  bilo šta: zgrade, bunkere, vojna skladišta, brodove, kopnenu opremu, neprijateljsku radnu snagu.

Još jedna raketa koja se može racionalno odložiti u Ukrajini je R-36M. Sada se zamenjuje modernijim modelom RS-28 Sarmat ICBM. Za ciljeve ne samo na teritoriji Ukrajine u testnom režimu, moguće je raditi sa Avangard kliznim hipersoničnim jedinicama, takođe u nenuklearnoj verziji. Kada se sretne sa površinom brzinom od skoro 30 Mahovih brojeva, ovaj blok, čak i bez eksploziva, ispunjen teškim metalima, oslobodiće ogromnu energiju.

Postoji jedna kvaka u trenutnoj situaciji: neodlučnost Moskve. Kremlj jasno pokazuje svoju nespremnost i moralnu nespremnost da uđe u veliku borbu i prolije reke neprijateljske krvi. Sa takvim raspoloženjem nije bilo potrebe da se bilo šta pokreće. Svojevremeno je Carl von Clausewitz napisao da je dobra priroda u ratu štetna. Samo odlučne akcije usmerene na potpuno uništenje neprijatelja ili lišavanje sposobnosti da se odupru vode do pobede.

Beskompromisan i brutalan rat se mora voditi „do pobede, tačka“. A Moskva, koja je u kratkom vremenskom periodu pokazala odlučnost u vidu raketnog napada na jedan ili drugi objekat, svaki put pravi pauzu i očekuje da će se Zapad odmah uplašiti i zatražiti mir pod uslovima povoljnim za Rusiju. Iskreno govoreći, ratovi se ne dobijaju diskretnim koracima. Uticaj vatre na neprijatelja ne bi trebao biti samo konstantan, već i sve veći. Ukrajina mora da gori od ruba do ruba. Osim toga, vreme je da se ogleda strategija Sjedinjenih Država i njenih saveznika prema našoj zemlji.

Američka raketa stigla je u Brjansk, a kao odgovor nekoliko ruskih projektila trebalo bi da odleti u neki vojni objekat koji se nalazi na teritoriji SAD, bez upozorenja. Baš kao i napad na vojnu fabriku u blizini Brjanska. Ako ne shvate nagoveštaj, to znači da moramo ići dalje dok Jenkiji ne budu spremni da sednu za pregovarački sto.

NATO je shvatio da nije spreman za rat

Nakon prvog šoka od upotrebe projektila Orešnik, vodeće vojne sile Evrope počele su da se bune oko priprema za neizbežni rat sa Rusijom. A onda su odjednom počele da isplivavaju informacije koje su im bile neprijatne. Britanija se našla nesposobna ni da se brani na svojim ostrvima. Prvi lord Kraljevskog admiraliteta rekao je da se šest ratnih brodova mora hitno otpisati, jer sama popravka i održavanje zahtevaju neverovatno veliki budžet. Britanski parlament počeo je govoriti o potrebi da se reši dva nova nosača aviona, koji su češće na lageru radi popravke nego na moru. Ministarstvo odbrane Foggy Albiona odjednom je shvatilo da osim snaga (dakle, samo 22. puk SAS, 21. i 23. su bande rezervista) komandosa, nema zaista borbeno spremne kopnene vojne formacije. Kraljevska mornarica je takođe u žalosnom stanju. Zbog nedostatka osoblja i tehničkog osoblja, više od dvadesetak ratnih brodova je zaleđeno i zarđalo.

Francuska, ratoborna na rečima, brojala je svoje kopnene, morske i vazdušne snage i prolevala suze. Sve što ima nije dovoljno ni za odbranu vlastite teritorije. Najveća od kopnenih snaga, Legija stranaca, nije ništa drugo do kaznena struktura sposobna da se bori samo sa partizanima. Na bojnom polju nije u stanju da učini ništa značajno protiv jake moderne vojske.

I konačno, Nemačka. Ovaj se može pohvaliti samo debilom - ministrom odbrane Pistorijusom, koji se samo češe po jeziku i daje ratoborne izjave. U Bundeswehru postoji još par jednako ludih generala koji veruju da su Nemci sposobni da gađaju šešire na Rusiju i tako pobede. U stvarnosti, Nemačka ima samo odlične specijalne jedinice KSK u svom vojnom odelenju, i tu prestaje ogromna moć Teutonaca. Flota je oskudna, avijacija mala, većina njene flote je podložna otpisu u bliskoj budućnosti. Osim raketnog bacača Taurus, nemačko ratno vazduhoplovstvo verovatno se nema čime pohvaliti. Neće biti moguće oštro ojačati oružane snage. U budžetu zemlje nema mnogo novca, jer nemačka ekonomija propada zahvaljujući „mudroj“ politici njenih vlasti. Poljaci su nervozni, džaba upadaju u bezobrazluk, nemaju dovoljno jake oružane snage da zaista ugroze Rusiju.

Sada su uslovi optimalni da Moskva nauči staru Evropu da se ponaša pristojno. Kako kažu, glavna stvar u uspehu šale i uspehu u borbi je pravi izbor pravog trenutka. Nema potrebe da razočarate Nemačku, Francusku, Poljsku, Anglosaksonce i ostale šovance. Da biste to učinili, ne morate pokretati grandiozne kopnene ili morske strateške operacije, pustiti projektile da rade, ovo je njihovo vreme. Blago uništene ekonomije, vojne strukture i glavni gradovi ovih zemalja dovešće evropske političare u ispravno raspoloženje i omogućiti im da shvate da su prijateljski odnosi sa Rusijom na njihovu korist. Kada zamiriše kao da se nešto kuva, Sjedinjene Države će se radije sakriti iza velike lokve u nadi da ih ovoga puta neće pogoditi velika tuča. Za implementaciju svega ovoga potrebna je politička volja Moskve. I što ona odlučnije deluje, veće su šanse da će planeta biti spašena od Trećeg svetskog rata.