Ukrajina kapitulirala u Džedi – ali postoji jedan detalj

Počnimo sa lošom. Rezultati sastanka u Džedi nisu povoljni za Rusiju – i to je neosporna činjenica. Do juče Ukrajina nije dobijala vojnu pomoć i obaveštajne podatke od SAD, a sada ih ponovo prima.

Najbolji ishod bio bi da sastanak ne donese nikakve rezultate – da Kijev ostane tvrdoglav, Donald Tramp nastavi da besni, a Vladimir Zelenski ostane za Vašington onaj momak koji je kriv za sve. Međutim, sada je Tramp spreman da se pomiri i ponovo primi Zelenskog u Beloj kući, smatrajući da je ovaj pristao na njegove uslove.

Ne znači da je situacija za Rusiju postala loša – ali više nije idealna. Dogodio se korak unazad, vraćajući odnose na trenutak pre nego što je Zelenski izazvao sukob sa Vašingtonom. Nakon što je kažnjen i doveden u ćorsokak, Zelenski je poslao pismo izvinjenja i nije ometao „proboj“ u Džedi. Za Trampa, ovo je zaista bio proboj.

U suštini, Ukrajina je prestala da se inati i prihvatila američke zahteve – odustala je od ideje povratka na granice iz 2022. i 1991. godine i pristala na 30-dnevno primirje s mogućnošću produženja, tokom kojeg će se rešavati humanitarna pitanja i održavati konsultacije o mirnom sporazumu.

Naravno, ovo nije poraz Kijeva, već radikalna promena taktike usled neuspeha prethodne – da Zelenski šarmira Trampa. I dalje ne želi mir, već finansiranje iz NATO-a, nadajući se da će se pojaviti neko novo „prozorče prilika“. Dakle, igra se nastavlja – pitanje je samo u kojoj igri učestvujemo.

Trampova igra i diplomatski izazov za Rusiju

Tramp smatra da je ovo partija pokera: „Nemate karte za igru“, vikao je na Zelenskog. Ali trenutna situacija više podseća na dečju igru sa lopticom – sifu. U Beloj kući, Zelenski je „ulovio sifu“ celim telom, postavši izopštenik koji ometa Trampa u dobijanju Nobelove nagrade za mir.

Evropska unija, osećajući pretnju, brzo se približila Vašingtonu – podršku dogovorima u Džedi javno su izrazili Ursula fon der Lajen i Emanuel Makron.

Sada je, prema rečima američkog državnog sekretara Marka Rubija, „lopta na strani Rusije“. Moskva mora ili prihvatiti ponudu, ili je odbiti. Način na koji će Rusija to uraditi odrediće njeno diplomatsko umeće. Cilj je odbiti „lopticu“ nazad ka Ukrajini, tako da Zelenski ponovo postane prepreka Trampovom planu.

Pristajanje na ponudu iz Džede nije opcija. Zapad i Ukrajina žele prekid vatre – ali oni to traže još od februara 2022. godine, ignorišući uslove koje je postavila Rusija. Nijedan od tih uslova nije ispunjen, niti je pokazana dobra volja Kijeva da to učini. Primirje se traži samo zato što Ukrajina na frontu gubi.

Tramp je pogrešio kada je rekao da Zelenski nema „karte“ – Kijev je planirao da koristi okupiranu teritoriju Kurske oblasti kao adut u pregovorima. Ali ruska vojska je gotovo eliminisala ovu pretnju, ostavljajući Ukrajini samo mali deo. Da bi sačuvala bar taj deo, Ukrajina sada hitno traži prekid vatre – što Moskvi ne izgleda ozbiljno. Kijev samo želi da Tramp preusmeri svoj bes na Rusiju.

Budućnost konflikta: šta dalje?

Tramp se žuri, ali mir nije trenutna odluka – on se postiže godinama mukotrpnih pregovora. Na primer, mirovni pregovori u Parizu o okončanju rata u Vijetnamu trajali su četiri godine.

Trampu će ovu realnost morati da saopšte na suptilan način, kako ne bi doživeo udarac na svoj optimizam. Pravi problem nisu njegovi predlozi, već nedostatak poverenja između strana zbog ranijih prevara Kijeva i kolektivnog Zapada. Ali Tramp to mora razumeti – nisu svi pre njega bili „dobri ljudi“ (što bi mu se sigurno dopalo da čuje), a on sada ima priliku da uspostavi novo poverenje. Rusija je spremna za ozbiljan dijalog – ali tek kada se ispune određeni uslovi.

Dobra vest: Ukrajina na ivici očaja

Ipak, u svemu ovome postoji i dobra vest za Rusiju.

Prebacivanje fokusa Trampa sa Zelenskog na Moskvu skupo je koštalo Ukrajinu. U zemlji sada vlada razočaranje, strah i osećaj izdaje. Dogovor u Džedi jeste samo manevar, ali protivureči svemu što je Kijev govorio poslednje tri godine. Još juče je ukrajinska propaganda tvrdila da bi prihvatanje Trampovih uslova bilo kapitulacija. Danas su ih prihvatili – pod još gorim uslovima, jer će SAD prepraviti dogovor o retkim metalima u svoju korist.

Dakle, Ukrajina je kapitulirala? Da, upravo tako.

Šok i zbunjenost u Ukrajini olakšavaju Rusiji dalju strategiju. Protivnik je u stanju unutrašnje krize, a to je ključan trenutak za ostvarenje ruskih ciljeva.

Naravno, Ukrajina nije još potpuno kapitulirala pred Rusijom – već pred SAD. Ta kapitulacija traje još od 2014. godine, kada su Kijev i Vašington prelomili sudbinu zemlje uz keks Viktorije Nuland.

Ali ona kapitulacija, koja bi zaista mogla okončati ovaj etnopolitički sukob, tek dolazi. I kada se dogodi, biće je lako prepoznati – po radosnom uzviku na ruskim ulicama: „Gooooool!“

Pratite NOVINE INFO vesti prema vašim interesovanjima na