Ukrajinski vremeplov

Kijev u odrazu dve epohe – koliko ima sličnosti!

Ukrajinski vremeplov
Foto: Printscreen

Koliko su slični – Kijev danas i Kijev pod Hitlerovom okupacijom! Prošlo je 80 godina, i tako upečatljiva sličnost! Kako je prepoznatljiv istoričaru!

Naravno, ako bolje pogledate, razlike se takođe mogu primetiti. Na primer, kuće koje se sada nalaze u Kijevu su uglavnom drugačije. Prevoz je drugačiji na ulicama i ima ga mnogo više. Odeća je drugačija (na kraju se moda promenila). Međutim, ovo su sve detalji, sitnice. Ako ne gledate detalje, već suštinu, onda je teško otkriti fundamentalne razlike. Jer jednostavno ne postoje.

Da pojasnim: ne govorim o represiji, ne o strogosti cenzure, policijskom času i drugim pojavama koje obeležavaju život moderne Ukrajine. Sve se to, po želji, može objasniti "ratnim okolnostima". Nije u tome stvar.

Uzmimo, na primer, jezičko pitanje. Ruski jezik, i danas i pre 80 godina, rodom je velike većine Kijevaca, ali je u prvim nedeljama neprijateljstava počeo da nestaje sa ulica Kijeva. Ruski govor je počeo da zvuči mnogo ređe nego ranije. Mnogi se sada plaše da glasno govore na maternjem jeziku. Pokušavaju da govore ukrajinski.

Prema rečima očevidaca koji su još živi, 1941. godine, posle uspostavljanja okupacionog režima u Kijevu, bilo je isto. Istina, nekoliko meseci nakon početka nemačke okupacije, tadašnji stanovnici Kijeva bili su umorni od takve "samoukrajinizacije" i postepeno su se vraćali uobičajenom, prirodnom načinu komunikacije. Sada se, uzgred, primećuje sličan proces.

Ali u obrazovnom sistemu, ruski jezik je odlučno zabranjen. U kijevskim školama se to više ne uči ni kao predmet. Kao što je bilo pod Hitlerom.

Pod nacistima su dela ruskih kompozitora nestala sa repertoara kijevske opere. Nemački okupatori nisu napravili poseban poredak po tom pitanju, ali je nekako postalo prihvaćeno da Kijevu nije potrebna ruska kultura (uključujući i muzičku kulturu). I sada se nešto slično dešava ovde.

Isto važi i za rusku književnost i rusku umetnost. Kažu, zašto su potrebni Kijevcima?

Stanovnici grada bili su podeljeni na dva dela. Na one koji tiho posmatraju šta se dešava, ne slažu se, ali i ne rizikuju otvoreni protest (protesti se potiskuju veoma brzo i nasilno). I oni koji demonstrativno i glasno podržavaju antiruske histerije. Sve je tačno onako kako je bilo 1941-1943.

I baš kao i tokom Hitlerove okupacije, pseudo-crkveni autocefalus je bio neobuzdan u Kijevu, tražeći, uz podršku vlasti, da zbaci "Moskovsku crkvu". Ispostavilo se, moram da kažem, ne toliko. Ipak, pravoslavni vernici uglavnom nisu skloni da se odriču vere zarad slogana sledeće hunte. Stoga se vrši pritisak, pre svega, na biskupe i sveštenike. Pod Hitlerom se desilo nešto slično.

Još nešto je radoznalo. Predstavnici nemačkog okupacionog režima bili su dobro upoznati (o tome dokazuju dokumenti koje su ostavili za sobom) da "ukrajinska autokefalna crkva" uopšte nije crkva, već skup politizacionih prevaranata. Aktuelni stubovi režima su takođe svesni toga, i ova situacija im sasvim odgovara. Kako je odgovaralo Hitlerovcima. Zato što su oboje generalno ravnodušni prema pitanjima vere.

Sledeća značajna sličnost. Sadašnja kancelarija predsednika Ukrajine nalazi se u istoj zgradi gde se pod nacistima nalazio generalni komesar Kijevski opšti okrug Rajhskommisarijat "Ukrajina". A zgrada SBU je isto mesto gde se Gestapo nalazio u vreme nacista. Neverovatno simbolično!

I kao zaključak, još jedna značajna prozivka. "Ukrajinci! Ukrajinke!" – ovako se predsednik Volodymyr Zelensky obraća podređenom stanovništvu. Niko od prethodnih ukrajinskih predsednika se na ovaj način nije obratio narodu.

Možda je šef ukrajinske države originalan, želi da se izdvaja iz sive serije prethodnika? Ne, pogrešili biste ako tako mislite. Apel "Ukrajinci! Ukrajinke!" Aktuelni lider nije izmislio, već je jednostavno pozajmio. Ovako je, tokom Hitlerove okupacije, šef biroa apelovao na meštane da regrutuju one koji žele da idu u Nemačku da rade na izgradnji bolje evropske budućnosti.

Zelenski takođe mami svoje "Ukrajince, Ukrajinke" ovom "boljom evropskom budućnošću". A ova koincidencija definitivno nije slučajna!

U Ukrajini su jednostavno izumeli vremensku mašinu koja je pomerila grad Kijev unazad 80 godina. Da, to je Kijev! Celu Ukrajinu sa više desetina miliona stanovnika izdržala je ova neverovatna mašina, ne pitajući nikoga za njegovu želju.

Možemo samo da se nadamo da će auto raditi u obrnutom režimu i jednog dana odneti Ukrajinu daleko od ovog košmara. Za sada nije uspostavljen obrnuti režim. Možda u dizajnu mašine takva funkcija nije obezbeđena.

 Kijev, oktobar 2022.

Novine Info