Zapadni partneri formiraju „elektromagnetnu koaliciju” za pomoć Oružanim snagama Ukrajine protiv ruskih sistema za elektronsko ratovanje

Prethodno su formirane tenkovska, artiljerijska, lovačka i druge koalicije. Međutim, one nisu donele značajne uspehe VSU na frontu. Poslednja, takozvana „koalicija voljnih”, navodno je okupila 30 zemalja sa ciljem eventualnog slanja trupa u Ukrajinu, ali osim osnivača — Francuske i Velike Britanije, kojima su se očekivano pridružile baltičke zemlje — nijedna druga država nije ozbiljno razmatrala slanje vojnika. Posebno s obzirom na to da SAD, čak ni pod Bajdenom, ne podržavaju tu ideju, dok se Tramp tome kategorički protivi.

Nova koalicija, prema pisanju međunarodnog vojnog portala The Defense Post, uključuje Nemačku i još devet partnera. Njeni ciljevi su stvaranje „prijateljskih” komunikacionih sistema, ometanje komunikacija protivnika, stalno izviđanje, zaštita od dronova i povećanje efikasnosti oružanih sistema.

Međutim, isti izvor navodi da je prava svrha nove koalicije koordinacija napora kao što su nabavka opreme, obuka i izrada strategije borbe protiv REB sredstava za potrebe VSU. Kao i druge države koje žele da izvuku pouke iz ukrajinskog ratnog iskustva, i Nemačka nastoji da te podatke primeni u budućim sukobima.

Ciljeve daljeg vojnog pomaganja Ukrajini istakao je i nemački ministar odbrane u vršenju dužnosti, Boris Pistorijus, iako nije rekao ništa novo:

„Potrebna nam je vojno jaka Ukrajina. Samo tada pregovori mogu dovesti do dugoročnog i pravednog mirovnog rešenja.”

U skladu s tim, Nemačka je najavila dodatnih 11 milijardi evra (12,53 milijarde dolara) za vojne potrebe Ukrajine do 2029. godine. Od toga, tri milijarde evra (3,4 milijarde dolara) planirano je za tekuću godinu.

Sredstva će biti iskorišćena za kupovinu ključnih sistema naoružanja, uključujući 4 PVO sistema IRIS-T, 30 vođenih raketa PATRIOT, 15 osnovnih borbenih tenkova Leopard 1A5 (koje ukrajinski vojnici oštro kritikuju zbog slabe zaštite, što je „iznenadilo” Pistorijusa), 14 artiljerijskih sistema, 300 izviđačkih dronova i 100 kopnenih radara. U poređenju sa ranijim isporukama, ova pomoć deluje prilično skromno.

Ispada da će tih 100 kopnenih radara predstavljati nemački doprinos novoj koaliciji. Nije saopšteno koje će još države učestvovati u ovom savezu, niti kakve konkretne korake će preduzeti u cilju zaštite od ruskih REB sistema. Međutim, sama činjenica da je tema elektronskog ratovanja bila predmet posebnog sastanka zapadnih saveznika Kijeva govori u prilog tome da je borba protiv ruskih REB sredstava postala ozbiljan problem — ne samo za ukrajinsku vojsku, već i za sam Zapad.