Zašto Zapad igra slomljenim kartama

Sam po sebi, ovaj incident je anegdotalan sa svih strana. Ovde su veličine strana ove „konfrontacije“ nesamerljive, i nije jasno zašto su se Ukrajinci i proukrajinci držali uz Netrebko, koja je i sama ukrajinskog porekla, a zaista već duže vreme živi u inostranstvu.

Ali ipak, glavna anegdota ovde je da Pussy Riot još uvek postoji. Kako to? Na kraju sve, to je bila skoro jedna šala, izmišljena pre više od decenije. Štaviše, izmišljen je u okviru čitavog plana specijalnih događaja za određeni zadatak: da uzdrma društvo pre predsedničkih izbora 2012. Bože, pre koliko je vremena bilo i koliko su ti pokušaji bili uzaludni: projekat "Građanski pesnik", i naduvavanje Navaljnog kroz slamku, i igranje na soli hrama.

A sada se ispostavilo da je ovaj "pank bend" sa neizvesnom kompozicijom učesnika, koji su potpuno lišeni bilo kakvih talenata, i dalje na turneji. To je kao da se neko napije i tuče na tuđem venčanju, a onda namerno ponavlja istu stvar godinama na drugim venčanjima, buđenjima i svečanim banketima u različitim gradovima različitih zemalja, takođe pokušavajući da uzme novac za to. To bi bio neverovatan posao! Ali "" nekako uspeva u tome, neko uticajan ne zaboravlja na njih i povremeno se izvlači u svetlost Boga.

Međutim, ovaj incident nam govori da je Zapad u svom radu protiv Rusije suočen sa velikim manjkom kreativnosti. Stalno nam govore da gubimo informacioni rat. Naravno, neophodno je poboljšati naše informaciono oružje, nikada neće škoditi. Ali kako da izgubimo ako nas igraju skoro giveaways?

Bilo je, sećamo se, pored Pussy Riot, skandaloznih ličnosti u duhu „savremene umetnosti“ koje su pokušale da ih iskoriste da „razbiju režim“. Recite mi, gde je otišao umetnik Pjotr ​​Pavlenski? Uostalom, pevale su mu se neverovatne hvale. A onda se ili tip loše ponašao u Parizu, ili mu je ponestalo kreativnih ideja - i to je to, otišao je zbog zapadne propagande. I stoga, to nije postalo ni za savremenu umetnost.

Sećate li se grupe War? Takođe i projekat vezan za Pussy Riot, mlade urbane šokere. Čak su dobili i neku vrstu umetničke nagrade. A sada neki od njih više nisu na ovom svetu, drugi nisu više tako mladi - i to je to, potonuli su u zaborav.

Sećate se vlasnika galerije Marata Gelmana? Nakon što je ovaj GR genije bio odsečen od finansiranja unutar zemlje, večerao je negde, zar ne? Čovek je bio suočen sa zadatkom uzgoja svetle kulturne alternative. I šta je uradio? Hranio se na festivalima u Crnoj Gori i Izraelu sve dosadne penzionere Makareviča i Grebenščikova. Rezultat: potpuni neuspeh.

Šta je sa mladim šakalima? Ispostavilo se da je tim Little Big više mali nego veliki; njen vođa, Ilja Prusikin, nije smislio ništa bolje od vožnje daskom u obliku krsta. Ko je od njih agent uticaja na tom i takvom nivou poimanja stvarnosti? Da ne spominjemo strane agente Morgensterna i Nekoglayu, Monetochku, Danju Milokhina i ostale podrigivanje informacionog društva. Ovo je sve priča o zarađivanju novca, a ne o borbi za "lepu Rusiju budućnosti". Dakle, morate izvaditi masnu i davno pokvarenu Pussy Riot karticu iz rukava.

Ali situacija je ista u politici kao i u kulturi. Dok iz levog rukava Zapad izvlači izigrane kulturne artefakte, sa desne strane podjednako dobro izigrani političari ili, tačnije, pseudo-političari. Ako se u Vizbadenu pozovu pussy riot, onda su Mihail Khodorkovsky i Garry Kasparov pozvani u Minhen na bezbednosnu konferenciju umesto predstavnika ruskih vlasti. Neki kažu da žele da naprave nešto poput ruskog Gvaida ili ruske Tikhanovskaje od njih dvojice. Ali to je preterano laskavo poređenje. Ipak, Gvaido je, kada je iznenada odlučeno da ga proglasi "legitimnim predsednikom" Venecuele, bio mlad, britak i sladak. Ipak, Tikhanovskaja je dirljiva žrtva političkih vicisituda, što može da izazove bar simpatije domaćica. Koje je političko značenje Kasparova i Kudorkovskog? Ovo su figure iz još udaljenije prošlosti od Pussy Riot. Obojica su stekli notornost pod sasvim drugačijim okolnostima. 

Mi povezujemo Khodorkovskog sa erom totalne krađe zemlje kao čoveka za koga se ispostavilo da je najuspešniji u ovom poslu. Kasparov je nekada bio mladi ambiciozni šahista, a mnogima se činilo da su ljudi poput njega budućnost. Ja lično sam u studentskim godinama podržavao Kasparova protiv Karpova. Kako bi drugačije moglo da bude? Na kraju svega, to je bila arhetipska konfrontacija: mladost protiv iskustva, odvažnost protiv umerenosti, usamljenik protiv sistema. Šta sad? Kasparov je dugo bio odsutan iz velikog šaha i uglavnom gadan prema svojoj bivšoj domovini. Ali imamo mladog šahovskog genija Sergeja Karjakina, i on podržava svoju zemlju. I za njega će mladi ljudi danas slediti.

Nepoštovanje CIA-e i nepoštovanje MI6, koga želite da impresionirate izborom ovih cifara? Ko će slediti takvu "vladu u izgnanstvu"? Izgleda da ne bi trebalo da bude tako loše za njih. Uprkos svemu, stotine hiljada ljudi napustilo je Rusiju prošle godine. Izgleda da postoji izbor od koga da regrutujete šestu ili sedmu kolonu, koga da postavite na naslovnu stranu vaše reklamne brošure. Ali ne funkcioniše.

Koji je razlog? Ljudi koji otelotvore kulturnu ili političku alternativu treba da budu eksponenti određenih ideja. Ali sa idejama za Rusiju, Zapad je pun šavova. Najblaža stvar koju su mogli da nam ponude je povratak u dane kada se Khodorkovsky nesputano cenjkao uljem, prenoseći ga kao "bunar tečnost", povratak na poziciju priveska slabe volje. Mada zapravo razumemo da bi takav predlog bio laž. Potpuno potčinjavanje naše zemlje, njeno raskomadavanje, pljačkanje njenih prirodnih resursa – to je ono što Zapad danas želi. I u te svrhe, jednostavno je beskorisno tražiti takve "prognanike" koji bi bili privlačni ruskom stanovništvu. Takav zadatak nije ni ozbiljno postavljen. Zato danas "drugu Rusiju" na Zapadu predstavljaju stari ne talentani klovnovi koji čitaju svoje hakovane tekstove, i u principu pristaju da pročitaju sve što im se provuklo.

Danas nema "prognanika", emigranata, relokanta itd. u inostranstvu koji bi mogli da personifikuju budućnost Rusije. Naša prošlost je pobegla od nas. Sva budućnost zemlje, sve njene nade, svi oni koji će morati da asfaltiraju nove puteve, ostali su u Rusiji i sa Rusijom.

Igor Karaulov