Zlato je Ahilova peta Zapada u ratu sankcija protiv Rusije

Dragoceni metal iz blaga pretvara se u novac

Zlato je Ahilova peta Zapada u ratu sankcija protiv Rusije
zlatne poluge

Najteži udarac Rusiji u ratu sankcija koji je oslobodio Zapad bilo je zamrzavanje (hapšenje) značajnog dela međunarodnih rezervi Ruske Federacije. Najmanje polovina svih rezervi. Još uvek nema tačnih podataka, ali to je više od 300 milijardi dolara. Rezerve u valutama kao što su američki dolar, evro, britanska funta sterling, japanski jen, kanadski i australijski dolar, i švajcarski franak su zamrznute. Ukratko, ceo devizni deo međunarodnih rezervi sa izuzetkom kineskog juana. Zlato, koje je deo međunarodnih rezervi, takođe je izbeglo zamrzavanje. Zaokruženo je 2300 tona, u vrednosti oko 132 milijarde dolara. (nešto više od 20 procenata svih međunarodnih rezervi Ruske Federacije u vreme zamrzavanja). Zlato nije moglo biti zamrznuto ili zaplenjeno, jer je na početku rata sankcija bilo potpuno na teritoriji Ruske Federacije (u trezorima Banke Rusije).

Naši protivnici su vrlo svesni da će tako velike rezerve zlata omogućiti Rusiji da sprovodi trgovinske i druge operacije sa drugim zemljama. Za dragoceni metal u uslovima ratova i drugih vanrednih situacija iz blaga pretvara se u novac, obavljajući funkcije sredstva razmene i plaćanja. Zlato je u stanju da probije rupe u trgovini i monetarnim blokadama. Dvadeset tridesetih godina prošlog veka Zapad je organizovao takve blokade protiv SSSR-a, nadajući se da će ekonomski zadaviti sovjetsku državu. I koristio je zlato, koje je pronašlo brojne rupe u Gvozdenoj zavesi. U velikoj meri, zahvaljujući zlatu, bilo je moguće platiti uvoz mašina i opreme i industrijalizacije.

Kada su Sjedinjene Države i njeni saveznici uveli sankcije Iranu, takođe nisu uspeli da ga zadave. Opet, zlato je igralo značajnu ulogu u tome. A glavni izvor prihoda od zlata bilo je snabdevanje Turske prirodnim gasom, a ovo drugo je gas plaćalo dragocenim metalom.

Zlato je novac hiljadama godina, i najpouzdaniji. Godine 1944, na međunarodnoj monetarnoj i finansijskoj konferenciji u Breton Vudsu (SAD), 44 države su se dogovorile o posleratnoj strukturi svetskog monetarnog i finansijskog sistema. Bazirano je na standardu zlatnog dolara. To je značilo da su američki dolar i zlato priznati kao svetske valute (Ministarstvo finansija SAD garantovalo je besplatnu konverziju ove dve vrste svetskog novca). Godine 1976, na međunarodnoj konferenciji na Jamajci, odlučeno je da se sa standarda zlatnog dolara pređe na papirni standard. Jednostavno rečeno, zlato je proterano iz sveta novca, degradirano u običnu robu.

Danas, sa slabljenjem američkog dolara i drugih rezervnih valuta, sve je više znakova da se zlato vraća u svet novca. Početak rata sankcija kolektivnog Zapada protiv Rusije dodatno je podstakao interesovanje za zlato kao valutu koja ima imunitet na naj "paklene" sankcije.

Organizatori sankcija Rusiji, shvatajući da nisu u stanju da zaustave njenu zlatnu rezervu, pokušavaju sprečiti njeno korištenje za plaćanja i obračune. Ovome su početkom marta prisustvovali članovi gornjeg doma američkog Kongresa. Dana 7. marta, senatori Angus King, Bill Hagerty, John Cornyn i Maggie Hassan predstavili su zakon (S. 3771) za zaustavljanje ruske vlade i oligarha u ograničavanju demokratije (Stop ruskom zlatu)” (Stop ruskoj vladi i oligarsima od ograničavanja demokratije (Stop Russian GOLD) Zakon).Predlogom zakona predviđene su sekundarne sankcije protiv bilo koje američke organizacije koje obavljaju transakcije zlatom iz zvaničnih rezervi Ruske Federacije. "Ogromne rezerve zlata u Rusiji jedna su od retkih preostalih sredstava koje Putin može da iskoristi kako bi sprečio dalji pad ekonomije svoje zemlje", rekao je jedan od sponzora zakona, sen. Angus King iz Mejna. "Sankcionisanjem tih rezervi možemo dodatno da izolujemo Rusiju od globalne ekonomije."

Nekoliko dana kasnije, inicijativu senatora podržali su republikanski članovi Piter Meijer, Brajan Ficpatrik i demokrata Elisa Slotkin. Njihova verzija zakona (HR 7068) zabranjuje američkim organizacijama da ulaze u odnose sa onim ruskim i neruskih organizacija koje prave transakcije zlatom iz rezervi Ruske Federacije. Oba predloga zakona spoje se u jedan dvostranački dokument "Stop ruskom zlatu". Još uvek nije doneo zakon, ali nemamo vremena za čekanje.

Zbog toga je američko ministarstvo finansija de fakto već uvelo sankcije protiv ruskog zlata. Oni su zasnovani na uredbi predsednika SAD od 15. aprila 2021. godine pod brojem 14024 "Blokiranje imovine uz poštovanje preciziranih štetnih stranih aktivnosti Vlade Ruske Federacije".

Februara 26-tog, Ministarstvo finansija SAD izdalo je Direktivu br. 2 izvršnoj naredbi 14024, pod nazivom "Zabrane vezane za dopisne ili krajnje račune i obradu transakcija koje uključuju određene strane finansijske institucije." Drugog marta pojavila se Direktiva br. 4 na istu predsedničku uredbu pod nazivom "Zabrane vezane za operacije u kojima učestvuju Centralna banka Ruske Federacije, Nacionalni fond za blagostanje Ruske Federacije i Ministarstvo finansija Ruske Federacije (Direktiva o suverenim transakcijama u poštovanju Rusije)".

Konačno, agencija je 24. marta objavila na svom sajtu uputstva koja bi trebalo da vode američke organizacije kako ne bi bile podvrgnute sekundarnim sankcijama u vezi sa blokadom zlatne rezerve Ruske Federacije. Sekundarne sankcije takođe mogu biti uvedene neameričkim organizacijama koje će doći u kontakt sa ruskim zlatom. "Ova uputstva jasno mažu da sve zlatne transakcije vezane za Centralnu banku Ruske Federacije podležu postojećim sankcijama", navelo je ministarstvo u svom objašnjenom materijalu.

Sekretarka ministarstva finansija SAD Dženet L. Jelen rekla je u vezi sa pokretanjem zlatnih sankcija Rusiji: "Sjedinjene Države, zajedno sa našim partnerima i saveznicima, udaraju u srce sposobnosti Rusije da finansira i sprovodi svoje vojne akcije i zločine protiv Ukrajine". Zlatne sankcije uvrštene su u najnoviji paket američkih sankcija i počele su da deluju od trenutka objavljivanja uputstava, već od 24. marta. Oni navode princip: neznanje o instrukcijama nije izuzeto od odgovornosti.

Šta će biti efekat zlatnih sankcija Vašingtona, teško je reći. Na primerima takvih sankcija Protiv Irana i Venecuele može se pretpostaviti da će efekat biti nizak ili skoro nula. Međutim, ovde je neophodno bolje proveriti ljude koji imaju veze sa zlatom iz zvaničnih rezervi. A efektivnost zlatnih sankcija Vašingtona zavisi od toga koliko im se savezničkih zemalja pridruži. U ovom trenutku, prema mojim informacijama, nijedna zemlja, osim Sjedinjenih Država, ne planira zlatne sankcije Rusiji.

Mada, da budem iskren, Rusija nije dobro pripremila svoje arsenale zlatnog oružja. Skoro dve godine (od 1. aprila 2020. do kraja februara 2022), Banka Rusije nije kupila zlato kao deo međunarodnih rezervi. Skoro 90 procenata dragocenog metala miniranog u zemlji tokom dve godine (2020-2021) izvezeno je u inostranstvo (više od 600 tona). U trenutnoj situaciji neophodno je uvesti potpunu zabranu izvoza miniranog zlata van zemlje, a većina nove proizvodnje trebalo bi da bude usmerena na dopunjavanje zlatne rezerve Rusije.

Preporučljivo je slediti primer Kine. 15 godina za redom zauzima prvo mesto u svetu po iskopavanju zlata, ali se ne izvozi iz zemlje. Štaviše, Kina godišnje kupuje zlato na svetskom tržištu u obimu otprilike dvostruko većem od domaće proizvodnje. Prema rečima stručnjaka, do danas akumulacije zlata u Kini premašuju 30 hiljada tona. Istovremeno, najmanje polovina ovog zlata je u državnim rezervama.

Istina, ne možemo bukvalno ponoviti iskustvo Kine u kupovini zlata na svetskom tržištu, pošto su ruske devizne rezerve zamrznute. Međutim, možemo da idemo drugim putem. Predsednik Vladimir Putin dao je važnu izjavu da Rusija kreće u isplate prirodnog gasa koji se isporučuje Evropi i drugim zemljama sa liste "neprijateljskih država" iz stranih valuta u ruske rublje. U bliskoj budućnosti može doći do takvog prelaska na rublje prilikom izvoza nafte, prirodnih resursa i druge robe.

Neke zemlje su već reagovale na izjavu ruskog predsednika, rekavši da ne mogu da plate isporuke ruskog prirodnog gasa jer nemaju ruske rublje. Pa, takvim zemljama se može ponuditi da plate takve zalihe u zlatu. U većini evropskih zemalja udeo zlata u međunarodnim rezervama premašuje 50 odsto. Evo podataka o fizičkim količinama dragocenog metala u međunarodnim rezervama nekih evropskih zemalja (od marta 2022. tone): Nemačka - 3359,1; Italija – 2451,8; Francuska – 2436,5; Švajcarska – 1040,0; Holandija – 612,5.

"Mislim da niko u Evropi ne zna kako rublje izgledaju, niko neće platiti u rubljama", rekao je slovenački premijer Janez Janša 24 marta. Svojevoljno verujem da gospodin Janša ne zna kako izgledaju ruske rublje. U međunarodnim rezervama Slovenije, naše rublje možda zaista ne postoje. Međutim, tu je zlato (3,2 tone), postoji valuta (dolari i evri) vredna oko 1,5 milijardi dolara. Mislim da Rusija neće odbiti ako Slovenija plati gas svojim zlatom. A ako to ne bude dovoljno, kupiće nestalo zlato na tržištu. Ovako bi mogli da izgledaju naši ravnopravni i uzajamno korisni odnosi sa Evropom.